Hot Magazine (Malezija) - TH intervju (ceo intervju)

Nemačka grupa nije s ovog sveta!

“Voleli bismo da sviramo na Marsu ili na Mesecu – Tom”

Tokio Hotelu nije potreban uvod. Par meseci nakon što su gostovali u Kuala Lumpuru, momci iz Nemačke su se vratili da nas ponovo uzbude. Bend, sačinjen od ekscentičnog vokaliste Billa Kaulitza, njegovog brata blizanca i gitariste Toma, basiste Georga Listinga i uvek ćutljivog Gustava Schäfera, su sebe obeležili kao sjajan bend sa hitovima ‘Monsoon’ sa svog albuma Scream, i ‘Automatic’ i ‘World Behind My Wall’ sa drugog engleskog albuma Humanoid.

U svom ekscentričnom izdanju, momci su seli s nama da bi popričali o oktopodu Polu, ludim fanovima i Mesecu.

Vi uvek putujete u nove zemlje i upoznajete nove fanove. Mora da je jako dosadno da vas stalno pitaju zašto se zovete Tokio Hotel.

Bill (B): (Smeh) Da, to je uvek prvo pitanje. Ne znam ni koliko smo puta odgovorili na njega.

Kako vam je kada stalno odgovarate na njega?

B: Navikli smo već, ali mi je često žao što nemaju druga pitanja za nas! Nikada nismo razmatrali mogućnost promene imena, jer bismo onda morali da proživljavamo sve ponovo.

Šta vas je inspirisalo da zajedno stvarate muziku?

B: Mi smo počeli sa sedam godina, a naš je očuh znao da svira mnogo instrumenata, kao član rock benda. Zna da svira gitaru, i malo bubnjeve i bas gitaru. Ostavio je gitaru u našoj sobi, i Tom je se domogao i počeo da je svira.
Tom (T): Imali smo i svoje gitare, počeli smo sa svirkama, napisali par pesama, otišli pravo na binu i upoznali Gustava i Georga na svirci uživo.
B: Bilo nam je jasno da nas sve zanima muzika. Počeli smo jako, jako mladi.

Koja je jedina stvar koju stalno nosite kad nastupate?

B: Moj mikrofon, definitivno, jer mislim da je odvratno da ga delim s nekim drugim. (smeh).
T: Ja imam amajliju. Imamo par sitnica kao lančić.
Georg (G): Ja uvek nastupam s ovim kaišem.

Da li je ijedna fanovka probala da ti ga skine? Ozbiljno, imate lude fanove!

G: Ne, nisu nikada. (smeh).

Znamo da je svetsko prvenstvo gotovo, i sigurni smo da ste čuli za nemačkog oktopoda Pola. Kada biste ga pitali jedno pitanje, šta bi to bilo?

B: Ne znam. Možda da li ćemo otići u Tokio. Nadamo se da ćemo posetiti taj grad ove godine, ali nas zanima šta bi Pol rekao.

Bez ličnih pitanja?

T: Mislite kao za pravu ljubav? Ne.

Da li ste sujeverni na bilo koji način? Verujete li da je Pol misteriozno stvorenje?

B: Pa, u početku sam mislio da je smešno, ali je pogodio svaki put, tako da je čudno. Ali verujem u mnogo neobičnih stvari. Na primer, u vanzemaljce. Generalno mislim da postoje. Smešno je reći da smo jedina živa bića u kosmosu samo jer niko ne zna šta ima dalje od nas. Ne mislim da su zeleni ili tako nešto, ali definitivno mislim da nečega ima tamo negde.

Kada bi vanzemaljci došli da vas gledaju, šta mislite da bi rekli na vaš nastup?

G: Neverovatno (smeh).
B: Voleli bismo nastup na drugoj planeti.
T: Želimo da budemo prvi bend koji to može. Mesec bi bio ekstra kao mesto, a možda čak i Mars. Možda za 20 godina.

Nazad na temu muzike, imate mnogo više fanova u međunarodnom domenu od izdavanja albuma na engleskom. Da li to znači da ćete ubuduće snimati samo pesme na engleskom?

B: Nismo baš sigurni u to, jer je naša ideja bila da snimamo na engleskom. Niko nas nije terao na to. Jer smo uvek bili u drugim zemljama, ali nismo mogli da sviramo i pevamo na nemačkom. Sada je bolje jer fanovi mogu birati šta će čuti.
T: Ali bi nam trebale dve godine da snimimo takav album, jer sve radimo dva puta.

Šta je najveći izazov, po vašem mišljenju, za vas kao bend?

B: Da pišemo pesme na engleskom (smeh). Ne, mislim da je najveći izazov gostovanje u novoj državi. Izgleda lako iz ugla fanova, ali nije, posebno na početku. Kad smo prvi put bili u Francuskoj, bilo je jako, jako teško jer su svi govorili: ‘Ne želimo vas ovde.’
T: I morali smo da ih molimo za intervju!
B: Mislim da je prvi korak ka međunarodnoj karijeri bio i najteži.

Imate li neke druge ciljeve u karijeri, osim da nastupate u Tokiju?

T: Želimo svirku u Tokiju, svetsku turneju i intergalaktički koncert.

Koliko vam je zaista teško da održavate privatan život?

B: Za Toma i mene je to nemoguće, posebno u Evropi, ili, još preciznije, Nemačkoj. Uvek nas prati mnogo ljudi i imamo ogromnu ogradu oko kuće. Ljudi stoje napolju uz ogradu, ali smo stalno na putu, pa nemamo priliku ni da sagledamo koliko je zaista ludo to sve. Prošle godine smo shvatili da je gotovo nemoguće biti ostavljen na miru.
G: Mislim da je meni i Gustavu lakše i opuštenije kad se o tome radi, ali morate razmisliti o tome. Ako želite da odete u bioskop, morate gledati film po vašem izboru baš na poslednji dan emitovanja.

Šta vi radite kad uzmete pauzu od svega toga?

T: Ja odem u svoju spavaću sobu kad god želim pauzu.
B: Ako hoćemo na odmor, biramo mala ostrva na kojima ćemo boraviti. Ali čak i tamo vidimo paparazze, koji dolaze jahtama. Gotovo je nemoguće otići na odmor!
T: Uglavnom smo zatvoreni u unutrašnjosti hotelskih soba.
Gustav: ne sećam se svog zadnjeg odmora (smeh). Mrzim da letim avionom, a stalno to radimo. Najbolje je da samo ostanemo kod kuće.

Kada biste mogli da sa prijateljima negde gde neće biti paparazza i fanova, gde biste otišli?

B: Ja bih posetio zabavni park, otišao na sladoled ili u šetnju sa prijateljima, znate, te normalne stvari.

prevod na engleski i scanovi: tokiohotelmalaysia.com

prevod na srpski: Oceana @ TokioHotelSerbia