Batterie Casopis #71 (Francuska) - u Gustavovom hotelu!

Gustav Schäfer - U Gustavovom hotelu




(sivi deo sa strane, iznad male slike)
Kult grupa adolescenata se vraca sa Humanoidom, njihovim cetvrtim albumom. Batterie casopis je ispitao Tokio Hotel fenomen sa bubnjarem Gustavom, u backstage-u sportske dvorane Bersi.

(clanak)

Nakon Scorpionsa i Rammsteina, najimpresivniji rok fenomen koji dolazi iz Nemacke je Tokio Hotel. Efektivne i melodicne pop pesme baby-benda (koji privlaci prosecnu starost od 15 godina od kada je njihov prvi album Schrei izdat) hvataju se u kostac sa temama kao sto je vesela ljubav, smrt, samoubistvo, razvod braka, pa cak i zivot nakon smrti, pronasle su znacajan odjek medju adolescentima. Prosto nakon proboja benda prijave za casove nemackog jezika su se udvostrucile na francuskim fakultetima. Tokio Hotel takodje ima potpuno neocekivan izgled, koji je stvorio pevac Bill Kaulitz, cije ‘vatromet’ sisanje bi proslo samo kod kose Roberta Smitha (the Cure) kao jednostavna cetka, i koji, priznajem, stvari nosi zaista smesno. Takodje, iskreno smo bili puni pitanja kada smo predlozili sastajanje sa bubnjarem tinejdz benda. Da li cemo morati da se sastanemo sa pravim tikvanom ritma? Budite uvereni – Gustav je zaista dobar bubnjar, i zahvaljujuci njegovom metronomicnom pulsu, Tokio Hotel pojava moze da can nastaviti bez problema.

Povukli ste se u poslednjih nekoliko godina. Da li si napredovao toliko svirajuci na bini?
G: Iskreno, mislim da jesam, barem se nadam. Moj ucitelj-bubnjeva kaze da sam dosta napredovao. On zna sta prica, jer me je gledao kako sviram iz noci u noc. Takodje bih voleo da njemu postavite to pitanje, jer sam dovoljno beskompromisan prema sebe i ne zelim da “skidam kapu sam sebi”.

Da li si frustriran cinjenicom da vas mnogi ljudi smatraju neiskrenim, pretencioznim, a zanemaruju da ste dobri muzicari?
G: Znate, mislim da ima gomila ljudi koji znaju da smo se ucvrstili na nasim instrumentima. Ne volim da me neko shvata kao pretencioznog tipa, ali poceo sam da uzimam casove sviranja bubnjeva u cetvrtoj godini, i danas sam na veoma visokom nivou. Zasto ne reci? Radije ne bih racunao ljude koji me ne vole.

Uzgred, zasto si odabrao sviranje bubnjeva?
G: Od uvek su me privlacili bubnjevi. Mislim da je to instrument koji mi je zaista potreban, jer sam bio ljut klinac, frustriran tip. Na kraju sam otkrio svu lepotu u ovom instrumentu koja boravi kao kontrast. Mozete ga udariti svom svojom snagom, ili cak paziti na njega i svirati veoma meko. Da, priznajem da sam hteo da isprobam gitaru, koja je jednako kul, ali bio sam obeshrabren posle jednog sata. (smeh)

Ima li muzicara u tvojoj porodici?
G: Niposto! Moj otac je imao gitaru, i imao je naviku da svira uvod u “Smoke on the Water”, ali nesretnik, to je sve sto je mogao skinuti. Ja sam jedini muzicar u kuci.

Da li si sam naucio da sviras?
G: Zapravo sam uzimao kurseve u skoli bubnjeva, ali uvek sam voleo da naucim trikove tokom sviranja, i (? devojka koje je prevodila na engleski ne razume ovaj deo). Ipak sam stekao dosta trikova u sviranju bibnjeva sa mojim uciteljima, ali teorija i ritmicki zaceci nisu zanimljivi kada si tinejdzer.

Znamo da je Lars Ulrich tvoj idol. Da li si imao priliku da ga upoznas?
G: Da, bio sam u stanju da upoznam Larsa u Nemackoj, tokom Metallica-ine turneje i bio sam zaista veoma lud da ga upoznam. Bilo je totalno neverovatno upoznati momka koji je zapoceo moje znove. Volim Larsov stil. Daje pozadinu i ogromnu moc kada svira. Narocito volim teske pesme od Metallica-e kao sto je “Enter Sandman” ili “Sad But True”. Uvek sam veoma zadovoljan kada sviram neku od njihovih pesama praveci veliku buku.

Da li bi voleo da sviras u agresivnijoj grupi od Tokio Hotel?
G: Zasto da ne za nekoliko godina! Ali u najvecoj sam formi kao bubnjar u Tokio Hotel-u. Stavim sve sto imam i sto volim u nase pesme, i mogu da prepoznam 100% nase muzike.

Pored Larsa, kojim jos bubnjarima se divis?
G: Mislim da je Danny Carey iz ‘Tool’-a... kako se to kaze... toliko je talentovan da ne postoje reci koje mogu opisati njegov stil. Onda, Jerry Gaskill, bubnjar benda ‘King’s X’ je fantastican. Preporucujem ga.

Na Humanoid Turneji, tvoja oprema je bila postavljena na veliku platformu. Kako si se osecao kada si tako visoko?
G: Imao sam veliki osecaj dominacije, sto volim! (smeh) Ozbiljnije, u pocetku je bilo veoma nestabilno. Kada smo poceli da ponavljamo sa platformom, hidraulicni cilindri su bili aktivirani, i imao sam osecaj da sviram u liftu. Trebalo mi je dosta vremena da se naviknem, ali sada je prirodno, i odlicno mi je.

Zar se ne osecas previse izolovano od drugih?
G: Ne, i priznajem, zahvalan sam da se popnem na binu i pronadjem sebe u svom malom svetu. Ostali su veoma ljubomorni zbog toga. Mogu da udaram bubnjeve veoma glasno, i niko ne bi dosao da me smiri. Svi se jednako zale, jer sedim sve vreme, dok oni tokom celog nastupa moraju da stoje i setaju okolo. Mozda ipak ignorisu zasto je neophodno da ostanem da sedim. (smeh)

Koji Meinl seriju koristis trenutno?
G: Sve moje cinele iz mog trenutnog seta su iz serije MB20. Imam ‘charley’ od 15” i tri crasha (18”, 19”, i 20”) ‘chinoise’ od... (ostalo je iseceno; ne znam kako da prevedem ove delove, ne razumem se u bubnjeve)

Citat ispod slike njihovog bubnjarskog seta
“Radije ne bih racunao ljude koji me ne vole.”

Prevod na engleski: Szilvie
Prevod na srpski: AndjelaUndTom
Credit: EEELIINA/THUS