Mar - Inrock #327 (Japan) - Tokio Hotel, Intervju

Album "Dark Side of the Sun" je objavljen!!!

Svi članovi benda su došli na intervju.

Tokio Hotel

Želim da probam nešto novo osim muzike sa Tomom.

Ovog meseca je Adimission free (strane 84 i 85) objavio članke čitalaca koji su bili intervjuisani s bendom Tokio Hotel, jer je važno da ih vidimo i iz njihovog ugla. Oduševljeni Billom, svi su bili jako uzbuđeni. Povrh toga, Bill i Tom su pričali. Bilo je vrlo veselo.

--Svi su se radovali vašem dolasku.

Tokio Hotel: Mi takođe.

Bill: Put u Japan je jako dugo bio naš san. Vrlo smo zahvalni i veoma uzbuđeni što smo ga napokon posetili. Baš je bilo dobro doći ovamohere.

---Izgleda da ste odgovarali na pitanja baš kao za novinare iz Južne Amerike. (smeh)

Bill: Da! Toliko smo puta govorili ljudima da ćemo jednog dana otići u Japan. Štaviše, ime našeg benda je "Tokio Hotel", pa smo želeli da odemo u Japan što je pre moguće.

Tom: A kada je taj dan došao, bilo je izvan svih očekivanja, jer je Tokio bio i predaleko.

Georg: Kada smo dali ime našem bendu, želeli smo da smislimo nešto spektakularno. Činilo se da je najbolji izbor bilo mesto koje nismo mogli da vidimo, niti posetimo ni u snovima. I konačno smo rešili da nazovemo bend "Tokio Hotel". Ali smo konačno došli u Tokio. (smeh)

---Pa, svi fanovi žele da znaju više o vama za jako malo vremena. Najpre, Tom, rekao si da je snimanje albuma posao koji troši mnogo vremena u zadnjem intervjuu. Znači da snimanje albuma koji planirate za 2011. godinu nije lak posao. Misliš li tako u ovom trenutku?

Tom: Svakako.

---Zašto??

Tom: Zapravo, u ovom trenutku bi trebalo da snimamo novu pesmu u studiju, ali smo odlučili da dođemo u Japan, to nam baš i nije bilo u planu. Sledećeg puta ćemo, nadam se, doći spremniji.

---Ozbiljno? Možemo ti verovati, zar ne? (smeh)

Tom: Naravno! Ali imamo i druge planove u 2011. godini kojima se radujemo. Posle svega ovoga, konačno možemo da se vratimo u studio i nastavimo sa snimanjem. I zato ne znamo kada će drugi album biti objavljen. Nije da ne volimo da putujemo, ali se čini da nemamo baš puno vremena na raspolaganju u 2011. godini.

Bill: To je zato što želimo da snimamo albume visokog kvaliteta. Zaista želimo da pokažemo svima ono najbolje što možemo da stvorimo preko dana, pa je zato neophodno dugo biti u studiju. Kako komponujemo, moramo da se dogovorimo na koji način će ispasti bolje, šta će bolje zvučati i tako dalje.

Tom: Da, bili smo na turneji ove godine. Jednom kad se vratimo u studio, mislićemo o tome šta da radimo sledeće, sakupljajući svoje misli i sve vrste inspiracije. Sve to oduzima zaista mnogo vremena.

Bill: Pa zato nismo sigurni kada ćemo moći da izdamo nov album. Može biti sledeće godine, a može biti i one tamo. Ali ćemo vas odmah obavestiti čim budemo imali neku ideju. (smeh)

---Koliko obično vremena provodite radeći na novom albumu?

Tom: Sve to zavisi. Uvek zavisi od broja pesama koje snimimo. To nije problem o kome bi trebalo da mislimo. Ponekad mislimo da je OK da ih snimimo 18, a nekada možemo biti nezadovoljni i dodavati još i nakon što snimimo njih 50. To, dakle, zavisi od našeg raspoloženja u tim trenucima. Kada bismo vam dali neki rok, to bi bila samo pretpostavka.

---Oh, vidim. Išao/la sam u Nemačku i Pariz pre neki dan. IZnam koliko ste popularni u Evropi. Definitivno najpopularniji.

Tokio Hotel: Da, isto je i u Parizu.

---Prvi put kada smo intervjuisali Billa i Toma preko telefona, obojica su bila prijateljski raspoložena i vrlo otvorena. Bio/la sam šokiran/a. Znači, bez obzira koliko ste popularni, vi ste i dalje prirodni i skromni. Da li je to neki vaši princip?

Bill: Da, to nam je najvažnije. Prirodno smo došli na ideju da oformimo ovaj bend, i jako smo dobri prijatelji. Zajedno smo skoro 10 godina. Tokom tog vremenskog perioda, nastupali smo pred samo 5 ljudi. U početku nikada nismo ni mislili da ćemo biti ovako poznati. Ali su se naši snovi sada ostvarili i jako sam ponosan.

Tom: Tako znamo dve strane svog posla, i uspeh, i osećaj kada stojite pred samo 5 ljudi. U malim klubovima nas niko nije ni slušao, a da ne pominjem želju da nas intervjuišu. Takođe smo znali i koliko je teško biti najbolji. Teško je i nastupati pred 500,000 ljudi pod Ajfelovom kulom. Zahvalni smo na tome što smo osetili i uspehe i neuspehe. Mislim da smo blagosloveni.

---Je l' zato što ste hrišćani?

Bill: To bi mogao da bude jedan od razloga.

---Promenićemo temu sada. Nakon što ste došli ovde, kakvi su vaši utisci o Tokiju? Da li je makar malo sličan onome što ste zamišljali ili ne?

Bill: Nisam verovao da će nas onoliko fanova čekati kad stignemo.

Tokio Hotel: Da, da!

Bill: Mislio sam da neće nikoga biti, jer nas niko ne prepoznaje. Ali kada smo se iskrcali iz aviona, mnogo fanova nas je dočekalo i poslali su nam puno poklona. Bio sam tako srećan. Svi su nam ljubazno i prijateljski poželeli dobrodošlicu.

---Navikli ste na ovu scenu, zar ne?

Tom: Ostale zemlje su iste, ali nam je ono bio prvi put u Japanu. Zato sam mislio da nas niko ne prepoznaje i da ćemo morati da se predstavimo. Bio sam toliko srećan da vidim toliko fanova u Japanu.

---Fanova u Evropi mora da je više nego u Japanu, ali vas svi ovde strasno vole. Oh, usput, Bill i Tom, obojica ste rekli da ste perfekcionisti. Onda ponekad drugima stvarate probleme, jesam li u pravu? (smeh) Kada ste počili da težite ka savršenstvu?

Bill: Pretpostavljam da je to davno počelo.

Tom: Nešto je u mom telu davno počelo da me kontroliše.

Bill: Nekad kažem sebi: “Opusti se, opusti ramena.” Ali ne mogu. Šta god da radim, hoću da to bude savršeno. Želim da učinim da sve bude savršeno. Kda nešto ne bi bilo savršeno, proganjalo bi me. To je kao bolest. Znam da ponekad drugima stvaram probleme, ali samo na to mislim. Zato mislim da drugi ne mogu biti srećni. (smeh)

---Vidite? Gustav i Georg gledaju podrugljivo. (smeh)

Bill: Da, Tom i ja smo potpuno isti u tom aspektu. Pa kada smo zajedno, drugima je preveliki problem. INe znam čak ni kada je to počelo. Uglavnom, ovakav sam već jako dugo.

---Da niste to nasledili od roditelja?

Bill: Možda. Bliski smo sa svojom majkom, a ona nikada ne vrši pritisak na nas. Od detinjstva rastemo slobodno. Mama se na nas jako puno oslanja. Sve radi po našem ukusu, pa pričamo jako otvoreno i ona nas je stalno podržavala. Mama nas nikada nije terala ni na šta, čak ni da učimo. Veruje nam i govori nam: “Radite u svom životu prema svojim idejama. Imam poverenja u vas.” Naš odnos je vrlo dobar, i teško je reći da nam je ta osobina u genima.

---Čuo/la sam da ne unajmljujete stiliste baš zbog perfekcionizma. Je l' to istina?

Tom i Bill: Da.

Bill: Ne mogu da mu verujem. Stilista nam može tražiti da nosimo odeću koja nam se neće svideti, i meni je uvek neprijatno. IViše volim da odeću biram sam.

Tom: Ni ja ne verujem drugima. Želim da kontrolišem sve, uključujući PV, CD, sve efekte, bine, koncerte, i naravno, muziku. Drugi to mogu shvatiti kao čudnu opsesiju. Ali na temu svega ovoga, mi imamo svoje ideje i verujemo da su bolje od mnogih drugih.

Tokio Hotel: (smeh)

Tom: Mislim da drugima stvaramo probleme. Jednom rečju, nadamo se da ćemo sve moći da odredimo sami. Želim da me uvrste u autore pesama za "Darkside of the sun" album, japansko izdanje.

---A šta vi zaista radite? idete li u kupovinu?

Bill: Teško je. Posebno u Evropi. Ali postoje neke prodavnice s kojima smo upoznati. A u nekim posebnim terminima su otvorene samo za nas. U to vreme, možemo da uđemo i iskoristimo vreme koje nam se nudi. Pored toga, uvek kupujemo stvari preko interneta.

(Tom nam je rekao da je Bill često išao u prodavnicu Melrose Avenue u Los Anđelesu)

---Kupovina preko interneta? Jesi li kupio sve to što sada nosiš preko interneta?

Bill: Naravno! Postoje neki vebsajtovi na kojima možete kupovati takve stvari. U nekim zemljama možemo izaći s naočarima za sunce, kapama i šalovima, a da nas ne primete. A ponekad mi i modni kreatori daju odeću.

---Dobro zvuči. U našim prethodnim intervjuima, rekli ste da vaš stan liči na prodavnicu odeće.

Georg: Imaju više vrsta odeće nego po prodavnicama. Više liči na skladište.

Tom: Ja imam puno odeće, ali Bill ima više od mene. Količina naše odeće je ogromna.

Bill: Navikao sam da sklanjam stare stvari, a ne da ih bacam. Kada pričamo o odeći, ja sam...

Georg: Emotivno vezan za nju.

Bill: Da, takav sam kad je u pitanju odeća. Svaki odevni predmet puno volim, ponajviše što moja stara odeća nosi neke uspomene iz perioda kada sam je nosio. Ovaj kaput mi vraća jedna sećanja, ona jakna druga, nešto na tu foru.

Tom: Odeća koju smo nosili na našem prvom slikanju i dalje soji u ormanu.

---Zar nije bolje davati tu odeću dobrotvornim ustanovama?

Tom: Radili smo to ranije. Ali kao što smo rekli, svaki odevni predmet nosi svoje značenje i uspomenu. Ne želimo da ih se odreknemo.

---Čuo/la sam da ste vukli 10 ili 12 kofera na turneji. Da li je to istina? (7 kofera za Japan)

Bill: Da, čini se da nosimo malo više. (smeh) Turneje su bile pre toliko vremena da se ni ne sećam.

Tom: Ljudi koji su odgovorni za naš prtljag se jako lako umaraju, rekao bih. Uvek je lepo pustiti druge da pomognu. (smeh)

Bill: Nosili smo sve što nam treba, jer smo išli na tromesečnu turneju.

---Vaš bend je osnovan pre 10 godina. U poređenju s vašim počecima, da li se vaš stav o muzici promenio?

Bill: Mislim da smo, zapravo, odrasli. Svi smo mi odrasli u jednom trenutku. Sigurno se svako od nas promenio. Morali smo da se prilagodimo višemesečnim turnejama, pa smo sazreli i kao izvođači, što je prirodno. Ne planiramo da tako radimo nadalje! Neka bude šta bude.

---A šta je sa temama vaših pesama? Menjate li ih kako rastete?

Bill: Teme se menjaju. Dobijam inspiraciju s mnogih strana: mode, ljudi oko mene, filmova i tako dalje. Posebno mojih omiljenih filmova, spa je poslednji album inspirisan naučno-fantastičnim filmom.

---Da budemo precizni, o kom filmu je reč?

Tom i Bill: Teško je reći.

Tom: Jer ima toliko dobrih filmova.

Bill: Volimo previše dobrih filmova.

---Molim vas da odaberete neke od tih.

Bill: Na primer, "2012" je dobar. I još jedan, kako se ono zvaše? Izvinite, zaboravio sam.

Tokio Hotel: "District 9"

Bill: Da, taj je vrlo dobar. A ovaj novi "Tron: Legacy" je vrlo komercijalan. IZaista želim da ga gledam. A postoje i neki filmovi, čije ime na engleskom ne znamo, ali znamo na nemačkom. Sviđaju mi se "The notebook" i "Labyrinth" u kome je igrao David Bowie. Ima i starih filmova koje mnogo volim. "Inception" je zaista divan.

---Taj je film teško razumeti, zar ne? Usput, vaš nastup u Južnoj Americi pre nekoliko nedelja bio je baš u tom fazonu, a posebno odeća. Kada postavite binu, da li je ideja zasnovana na vašim mislima?

Tom: Da! Za tromesečnu turneju u Evropi, pripreme su trajale godinu dana. Svi članovi benda su razmišljali na probama o tome kako će izgledati odeća, a kako cela bina. Trebalo nam je puno vremena i energije za te pripreme. Preneli smo samo deo sa evropske turneje. Nije bilo moguće preneti sve tamo. Na evropskoj turneji, naše stvari je prevozilo 15 kamiona, a u Južnoj Americi nam je bio na raspolaganju samo avion. A avion je imao ograničen kapacitet u kilogramima koje može da prenosi. Zato nismo mogli da ponesemo sve. Iako nije moglo da bude bukvalno isto, potrudili smo se.

---Vidim. Zadnje pitanje je zezanje. Tom i Bill, spavate li u jednom krevetu?

Tom: Ne.

---U prethodnom intervjuu, rekli ste da sve radite zajedno, a nekada čak i spavate zajedno.

Bill: Gledali smo film zajeno, ali se istovremeno i umorili, pa...

Tom: Istina je. Zajedno smo svaki dan, skoro 365 dana godišnje i 24 časa dnevno. Samo se razdvajamo kada spavamo u odvojenim krevetima. (smeh) Osim spavanja, sve radimo zajedno.

---Oh, znam. (smeh) Pa, koji je vaš cilj za 2011. godinu?

Bill: Vraćamo se u studio i snimamo nove pesme.

---Vraćate li se u Hamburg ili u Los Anđeles?

Bill: Trebalo bi da se vraimo u oba. Ponekad želimo da ostanemo u SAD-u, a nekada da ostanemo u Nemačkoj. Imamo puno specifičnih planova koji se tajno razvijaju. Ali vam ne možemo reći ništa o tome. Tom i ja želimo i da se isprobamo u nečemu drugom osim muzike. Nismo još odlučili u čemu, ali ćemo vam reći ako promenimo mišljenje. Sledeća godina će verovatno biti takva da ćemo uglavnom komponovati.

---Da li si ti, Bill, radio nešto povezano s modom? Čuo/la sam da si pozajmio glas liku iz animiranog filma.

Bill: Da, Idao sam glas Arturu u nemačkoj verziji animiranog filma "Arthur i Minimoji".

---A ostali? Šta radite pored muzike?

Bill: Nemaju oni taj talenat. (smeh)

---Oh, Bill, ma hajde!

Gustav: Ja možda budem novi Stallone kroz 10 godina. A možda budem dao glas liku iz animiranog filma "Arthur rimbaud 20". (smeh)

Tom: Iako to nisam pre radio, to je težak posao. (smeh) Nije lako, zar ne?

Bill: Trebalo mi je mnogo vremena. To je uspeh koji sam postigao nakon nekoliko sati provedenih u studiju.

Tom: Bill je takođe i jako posvećen kao pevač. Ne ide nama dobro da istovremeno i pevamo i stvaramo muziku, jer mislim da nismo pogodni.

---A šta je sa Georgom?

Georg: Nisam dobio nijednu dobru ponudu. Ne znam šta bih mogao da radim.

---Ok! Hvala vam puno!

Slika na strani 42: Obojica smo perfekcionisti, i zato možemo stvarati probleme drugima. To je kao bolest.

Slika na strani 45: Iako sve radimo zajedno, spavamo odvojeno.

Skenirala i prevela na engleski: theresa @ Tokio Hotel China
Prevela na srpski: *.:: Twilight Rose ::.* @ Tokio Hotel Serbia