izvor
Translation: Oceana
Postojanje Humanoida
Tokio Hotel se otvaraju o svom novom albumu. I Davidu Hasselhoffu.
Kvarted sačinjen od Billa i Toma Kaulitza, Georga Listinga, i Gustava Schafera su, u proseku, mladići od 20 godina, ali su pisalu muziku i nastupali u Nemačkoj već cele decenije, i stekli svetsku slavu objavom prvog albuma na engleskom Scream. Sada naoružani novim studijskim albumom Humanoid, Tokio Hotel su usmerili poglede ka, ni više ni manje, svetskoj dominaciji.
Zaista, odabir naziva albuma govori o grupi madića koji su proveli mnogo vremena nastupajući za more fanova, i bivali jureni od strane istih – oni više ne mogu otići u kupovinu, ili da stoje na trotoaru, a da ih neko ne prepozna. Čitajući tekstove i slušajući pesme tipa ‘Human Connect To Human’, ‘Humanoid’, i ‘World Behind My Wall’ otkriva želju, a posebno potrebu, da se povežu s drugim ljudima – što, zahvaljujući njegovom "visokom profilu", Bill Kaulitz može u samo ograničenom smislu. On naglašava, “Humanoid je uvek bio osećaj kakav smo Tom i ja imali… u našem detinjstvu bili smo kao humanoidi – kao vanzemaljci sa neke četvrte planete ili tako nečega, a i danas se ponekad tako osećamo.”
Šta je humanoid, zapravo? Nešto što liči i ponaša se kao čovek, ali je samo čovekolik, stanje koje se pripisuje uglavnom robotima, ali šta ako je u pitanju čovek koji želi da bude čovek, a ne može? To je pitanje sakriveno iza adolescentskog straha koga su Kaulitz blizanci zapisali kao pesmu: “Kako se mogu povezati s tobom?” To je zaista pitanje koje treba da postavi. Od celog benda, samo je Georg u vezi, dok su ostali bez obaveza. Kako Tom kaže, “Jednom kada izabereš ovaj život, sve ostavljaš sa sobom.” Za njih, ne postoji ništa osim Tokio Hotela. Nema drugog plana, nema projekata sa strane, nema osvrtanja.
Ali u isto vreme, Tokio Hotel su stvorili nešto što bi moglo da bude ugled za mnoge pop izvođače koji će tek doći – dašak seksualnosti, trećina pronalaženja sebe, tračak drame u vezi, upakovano u velike hale, u kojima sviraju pred gomilom lica. Takođe je i ambicioznije od albuma Scream, s veličinom nalik na U2 sa pesmom ‘World Behind My Wall’. “Želeli smo grandiozniji zvuk, kao pesma o našim životima,” kaže Bill o novom albumu.
Postoji određena humanost kod Tokio Hotel, naravno, što je očigledno kad se smeju najvećoj atrakciji njihove države (Rammstein) i dok se šale sa basistom Georgom zbog obožavanja njegovog idola: Baywatch zvezde Davida Hasselhoffa dok se on lupa po čelu jer mu se ta šala skoro smučila, jer se ponavlja iznova i iznova. I to je humanost kakvu oni donose na binu kasnije u toku dana, temeljno uživajući u uzbuđenju vrišteće publike. Kako Bill obećava da će se vratiti jednog dana, jasno je da imaju mnogo iskustva. Kako Tom kaže, “Trebalo bi nam između 30 i 40 godina da uradimo sve što imamo u planu.” Ono što oni imaju u planu je, naravno, ono što se svi pitaju i što sve zanima.
Tokio Hotel TM Connects Showcase
Translation: Oceana
Postojanje Humanoida
Tokio Hotel se otvaraju o svom novom albumu. I Davidu Hasselhoffu.
Kvarted sačinjen od Billa i Toma Kaulitza, Georga Listinga, i Gustava Schafera su, u proseku, mladići od 20 godina, ali su pisalu muziku i nastupali u Nemačkoj već cele decenije, i stekli svetsku slavu objavom prvog albuma na engleskom Scream. Sada naoružani novim studijskim albumom Humanoid, Tokio Hotel su usmerili poglede ka, ni više ni manje, svetskoj dominaciji.
Zaista, odabir naziva albuma govori o grupi madića koji su proveli mnogo vremena nastupajući za more fanova, i bivali jureni od strane istih – oni više ne mogu otići u kupovinu, ili da stoje na trotoaru, a da ih neko ne prepozna. Čitajući tekstove i slušajući pesme tipa ‘Human Connect To Human’, ‘Humanoid’, i ‘World Behind My Wall’ otkriva želju, a posebno potrebu, da se povežu s drugim ljudima – što, zahvaljujući njegovom "visokom profilu", Bill Kaulitz može u samo ograničenom smislu. On naglašava, “Humanoid je uvek bio osećaj kakav smo Tom i ja imali… u našem detinjstvu bili smo kao humanoidi – kao vanzemaljci sa neke četvrte planete ili tako nečega, a i danas se ponekad tako osećamo.”
Šta je humanoid, zapravo? Nešto što liči i ponaša se kao čovek, ali je samo čovekolik, stanje koje se pripisuje uglavnom robotima, ali šta ako je u pitanju čovek koji želi da bude čovek, a ne može? To je pitanje sakriveno iza adolescentskog straha koga su Kaulitz blizanci zapisali kao pesmu: “Kako se mogu povezati s tobom?” To je zaista pitanje koje treba da postavi. Od celog benda, samo je Georg u vezi, dok su ostali bez obaveza. Kako Tom kaže, “Jednom kada izabereš ovaj život, sve ostavljaš sa sobom.” Za njih, ne postoji ništa osim Tokio Hotela. Nema drugog plana, nema projekata sa strane, nema osvrtanja.
Ali u isto vreme, Tokio Hotel su stvorili nešto što bi moglo da bude ugled za mnoge pop izvođače koji će tek doći – dašak seksualnosti, trećina pronalaženja sebe, tračak drame u vezi, upakovano u velike hale, u kojima sviraju pred gomilom lica. Takođe je i ambicioznije od albuma Scream, s veličinom nalik na U2 sa pesmom ‘World Behind My Wall’. “Želeli smo grandiozniji zvuk, kao pesma o našim životima,” kaže Bill o novom albumu.
Postoji određena humanost kod Tokio Hotel, naravno, što je očigledno kad se smeju najvećoj atrakciji njihove države (Rammstein) i dok se šale sa basistom Georgom zbog obožavanja njegovog idola: Baywatch zvezde Davida Hasselhoffa dok se on lupa po čelu jer mu se ta šala skoro smučila, jer se ponavlja iznova i iznova. I to je humanost kakvu oni donose na binu kasnije u toku dana, temeljno uživajući u uzbuđenju vrišteće publike. Kako Bill obećava da će se vratiti jednog dana, jasno je da imaju mnogo iskustva. Kako Tom kaže, “Trebalo bi nam između 30 i 40 godina da uradimo sve što imamo u planu.” Ono što oni imaju u planu je, naravno, ono što se svi pitaju i što sve zanima.
Tokio Hotel TM Connects Showcase
Through the monsoon je ono što fanovi vole.
1 maj 2010 @ Central Park Avenue, 1 Utama, Petaling Jaya
Tokio Hotel. Ime koje je omraženo, podsmevano, voljeno, i obožavano u isto vreme. Dok mnogi sputavaju ženskasti izgled i glas Billa Kaulitza i Tokio Hotelov prijateljski pristup pisanju pesama, za fanove kojih je bilo 500, i koji su zgurani stajali u hali (i još par stotina koji su bili prinuđeni da ostanu napolju), Tokio Hotel je svirao priređujući šou koji je bio jak, moćan i uključivao sve prisutne.
Najveći fanovi su stajali u redu od 9.30 ujutru nadajući se da će najbolje videti bend, u doba dana kad se sunce izdiglo i počelo da prži za sve pare. Da stvari budu još gore, kako se približavalo veče, kiše su padale pred 1 Utama Shopping Mallom, gde je šou trebalo da se održi. Ipak, izdržali su sve to i vrata su se otvorila uz zvuke Pop Shuvita, koji je prisutne uzbudio miksom repa i roka. Ipak nešto nije bilo u redu kad je gitarista JD počeo da štimuje gitaru usred pesme… dok je ona još zujala pred prisutnim fanovima! Kad su priveli pesmu ‘Marabahaya’, Pop Shuvit prepustili su binu grupi Bunkface, koji su bili osveženje uz pesme sa svog novog albuma, Phobia Phoney.
Onda konačno, na monitorima se pojavilo srce koje otkucava, a fanovi su histerično iščekivali pojavu Billa i Toma Kaulitza, Gustava Schafera, i Georga Listinga. Kada su bubnjevi počeli da odjekuju, gitara i bas da zuje melodično, i kad se Bill pojavio na bini, fnjegov mohawk stajao je ponosno u histeričnoj malezijskoj noći. Dok su izvodili miks novih i starih pesama, uključujući ‘World Behind My Wall’, ‘Automatic’, ‘Ready Set Go’, ‘Human Connect To Human’, i ‘Pain of Love’, Tokio Hotel su bili neprevaziđeni u svom poslu, bez imalo nedoumica i nejasnoće. Ali je vrhunac večeri preoteo Bill, koji je dao poseban efekat nastupu svojim ženstvenim gestovima i visokim tenorom. Zapravo, nekoliko devojaka tvrdilo je da su mahale i mlatile pesnicama kada bi Bill pogledao u njih.
Zatvarajući veče sa posebno emotivno izvedenom numerom ‘Monsoon’, Tokio Hotel definitely je definitivno ispunio očekivanja – to je muzika sa kojom svako može da se poistoveti; tekstovi koje daju pesnicama tinejdžera nešto uz šta će mlatiti; i pošto su obećali povratak, nada u očima njihovih fanova je sve rekla. Dođi kišo, dođi sunce, opet će doći, samo čekajte.
I opet David Hasselhoff. -.-
ReplyDeleteNe znam koliko je intervjua u kojima su ga pomenuli bilo, samo znam da je već malo smorilo. xD
Izgleda da je onaj nastup u Maleziji bio pun pogodak, čim se toliko priča o tome.